Како је Љубивоје Ршумовић сачувао Туцовићев ратни дневник који је након скривања од пола века коначно објављен

Димитрије Туцовић, идеолог социјалистичке мисли, погинуо је у Церској бици, а његова два брата, официри српске војске, преживели су Велики рат. Владимир се 1918. вратио са жигом „црнорукаша“, а Стеван са ратним мемоарима који су чекали пун век да буду публиковани.

Историјски архив из Ужица и Народна библиотека “Љубиша Р. Ђенић” из Чајетине издали су књигу „Ратни дневник пуковника Стевана Ј. Туцовића“, рођеног брата Димитрија Туцовића. У дневнику су од августа 1915. до 1918. препричане битке, страдања Срба, албанска голгота, дани на Крфу, пробој Солунског фронта... Стеван је 1921. са чином пуковника на служби у Баошићима понудио да се његове хронике штампају, али је београдски издавач Светислав Цвијановић то одбио.

- Дневник пуковника Стевана Туцовића није сачуван у оригиналу. Али, захваљујући угледном књижевнику Љубивоју Ршумовићу сачувана је копија. Још 1984. Ршумовић је дошао до рукописа и као уредник у ИП „Књижевне новине“ планирао је да га штампа. Међутим, околности му нису биле повољне - прича Александар Савић, један од приређивача књиге. Стеван је дневник посветио брату Димитрију и супрузи Мири, а спомиње и Владимирове робијашке дане после Солунског процеса на коме је осуђен на смрт, а касније помилован. Под 10. јулом 1918. завео је детаљ са положаја Милетина Коса.

- Данас је ми је дошао на положај мој пријатељ и друг мог покојног брата Димитрија, резервни капетан Живко Топаловић, који је био близу места где је мој брат погинуо. Вели да га је видео мртва, да лежи на леђима са прекрштеним рукама и са две фишеклије под главом и две укрштене пушке изнад главе. На њему није било крви и изгледао је као да спава, јер нимало није изменио своју физиономију. Када га је раскопчао да види где је погођен, видео је да му је пушчано зрно прошло сред срца - пише Стеван Туцовић. Димитрије је рођен 1881, годину дана пре Стевана.

- Од тројице синова познатог златиборског свештеника Јеврема Туцовића, двојица - Владимир (1874-1947) и Стеван (1882-1933) били су активни официри, обојица двоструки носиоци Карађорђеве звезде и ученици балканских ратова и Великог рата. Димитрије, најистакнутнија личност српске социјалдемократије и радничког покрета, био је резервни официр у Великом рату – каже Александар Савић.

У ратном дневнику Стеван је описао и дане после смртне пресуде Владимиру као једном од Аписових завереника, али и тренутке пошто му је суд помиловао живот.

- Тог дана чуло се у Солуну да је смртна казна над Аписом, Вуловићем и Малобабићем извршена. Отишао сам поподне код брата. Очи су му биле надувене од плача, лице испијено, поглед мутан и чело намрштено. Видео сам да зна за стрељање Аписа, његовог најбољег друга и да га је то морало потрести. Када сам му то споменуо, удариле су му сузе, искривио је лице и јецајући од плача пробавио је неколико минута – бележи Стеван.

Димитрије се истицао памећу

- Са болом се сетим мога брата Димитрија који се међу њима – његовим друговима, истицао обдареношћу и памећу. Силним трудом и великом енергијом прегао је на науку и политику. Његов бистри ум све је савладао. И баш онда, када је био развио своју делатност и снагу, да користи друштву, које се био посветио, пошто се по свршеном факултету није хтео примити државне службе, већ је и даље стајао као јавни радник, тада се замутише облаци над нашом Србијом, коју непријатељ хтеде понизити и осрамотити – један је од записа посвећен Димитрију.

Аутор: В. Лојаница
Извор: Блиц

велики рат, Димитрије Туцовић, србија, Стеван Туцовић
http://www.magacinportal.org/2017/07/13/kako-je-ljubivoje-rsumovic-sacuvao-tucovicev-ratni-dnevnik-koji-je-nakon-skrivanja-od-pola-veka-konacno-objavljen/